DAMNATIO AT BESTIAS su vrlo verovatno mogle biti tri najstrašnije reči u vreme Rimske imperije, reči koje su označavale da je neko dobio strašnu presudu koja u bukvalnom prevodu glasi "OSUĐEN NA ZVERI". Ovaj neverovatno okrutan i neobičan tip kazne služio je da stvori spektakl, gde bi kriminalci i različiti prestupnici bilo komadani na živo od strane izgladnelih i sluđenih divljih zveri pred očima javnosti.
Veliki deo infrmacija koji imamo o ovom načinu izvođenja smrtne presude dolazi nam od rimskog pesnika Marcijala, koji je zapisao više različitih svedočanstava o svirepim umorima različitih kriminalaca u svojoj knjzi Liber spectaculorum. Knjiga je posvećena predstavama izvođenim u Koloseumu i objašnjava kako su različiti prestupnici dobijali uloge poznatih likova iz grčkih i rimskih mitova, gde će njihove smrti biti koreografisane po uzoru na predstave scena iz različitih mitova.
Na primer, Marcijal opisuje kako je bandit po imenu Laureolus osuđen na smrt te mu je presuđeno tako što mu je dodeljena uloga Prometeja, legendarnog grčkog boga koji je bio osuđen da bude okovan na planini Kavkaz dok mu celu večnost jetru kljuca ogromni orao. U slučaju Laureolusa, ogromni orao je zamenjen medvedom koji je pojeo daleko više od jetre...
U drugom, ali ništa manje odvratnom i krvavom, slučaju Marcijal nam prenosi kako je određena žena bila osuđena za preljubništvo te je "osuđena" na ulogu Pasifeje, majke legendarnog Minotaura, koja ga je začela pareći se sa bikom. Rekreirajući ovu brutalnu scenu, osuđenica je preminula od posledica silovanja bikom pred rzularenom masom Koloseuma.
Naučnici su, tražeći logična objašnjenja za ovakve činove svireposti, predložili da je damnatio at bestias služio da ojača društvene vrednosti. Na primer tako što bi osudili određenu osobu na ulogu Pasifeje, na taj način bi (osim samog "kriminalca") rimsko društvo osudilo i Pasifeju iz mita za njeno izvitopereno preljubništvo.
U isto vreme, groteskni spektakl je služio kao stalni podsetnik na zaštitu koju je pružalo Rimsko carstvo od svih opasnosti prirodnog sveta. Oni koji prekrše zakon gube pravo zaštite i "bacaju se nazad" u smrtonosnu divljinu - sa jasnim posledicama koje svi mogu da vide.
Ovakav vid smrtne kazne korišćen je u borbi Rima protiv hrišćanstva i podosta je pomogao u njegovom suzbijanju tokom prvih decenija njenog nastanka. Tokom ranog perioda hrišćanstva, najveći broj osuđenika na damnatio bestias su upravo bili hrišćani. Jedan od primera je hrišćanski mučenik Satir je bio toliko iskidan i prekriven krvlju, kao posledica napada leoparda u Koloseumu, da ga je okupljena masa ismevala "proslavljajući njegovo ponovno krštenje u krvi".
Prema analizi pisanih izvora, procenjuje se da je neverovatnih 400.000 ljudi osuđeno na smrt DAMNATIO AT BESTIAS u vremenskom rasponu od oko 400 godina. Najčešći "egzekutori" su bili različite vrste velikih mačaka uvezenih iz najdaljih delova carstva. Prema izvorima, tokom samo jednog događaja samo jedan lav je presudo preko 200 ljudi. Pored velikih mačaka, često su i slonovi, krokodili i druge opasne životinje korišćene u ovim egzekucijama.
ARHEOLOGIJA: U Grčkoj pronađena mermerna glava Apolona 🏛
Arheologija: Otkriven prvi dom homosapiensa van Afrike 🧐
KLEOPATRA: KRALJICA POŽUDE 💋🍆🎇🎊
Autor: redportal.rs
