"Krivi su Dilan Dog, Dizni i Mikelanđelo" 😄
Ukoliko ste se ikad zaista interesovali za srpsku srednjovekovnu umetnost, sigurno ste bili zadivljeni majstorstvom starih umetnika u manastirima Srpske pravoslavne crkve 😊. Kako srpska ikonografija izgleda danas, ili treba da izgleda danas, to je posebno pitanje u kojem teško da smo mogli da nađemo boljeg sagovornika od doktoranda na Fakultetu primenjenih umetnosti, msr Bojana Jurišića, koji je osim toga i ikonopisac, ilustrator i predavač u umetničkim školama. 🖼🎨🧐
U intervjuu za Red portal upravo sa njim razgovarali smo o stripovima, freskama, srpskoj srednjovekovnoj umetnosti, načinu života novih generacija, ali smo se dodirnuli i drugih tema – porodičnog života, filmova i muzike. 🎬🎶
Počećemo konvencionalnijim pitanjima. Kako je zaljubljenik u stripove postao ikonopisac? 💖💬 Kako uopšte dođe do tako nečega? 🤔
Uvek kažem da su tome krivi Dilan Dog, Dizni i Mikelanđelo, uz sve priče, bajke, junake i njihove autore koje ne mogu ovom prilikom pobrojati. Imajući srećno detinjstvo, rastao sam uz ilustraciju i strip, te oduvek sanjao da dostignem crtačko majstorstvo koje je od malena teralo na ushićenje. Poučen Mikelandjelovim životom kao adolescent, i sadržajem koji nam istorija umetnosti nudi, brzo sam razumeo da je njenu slavu najpre pronela velika religiozna umetnost koja je okupirala stvaralaštvo najvećih majstora svih epoha, sve do tridesetih godina XX veka, kada je, nesrećom, zavladao zakon salonskog i kvazielitističkog shvatanja likovne vrednosti – oteravši majstore crtacke veštine u strip ili na prividnu marginu primenjenog angažmana. 💭
Podstaknut takvom nepravdom, ostao sam rešen da se borim za svoje ljubavi, promišljenom integracijom stripskog manirizma u savremenu ikonografsku praksu. Prevashodni zadatak bio je da akademizam srpske crkvene umetnosti i religiozno stvaralaštvo novijeg doba otrgnem od zaborava i vratim na počasno mesto, učinivši ga mejnstrimom moderne ikonografije, ali i likovne prakse uopšte. 🖼
IZVOR: IG / @jurisic.icons
Imaš li evidenciju koliko si do sad uradio ikona i koliko si crkava oslikao? 📝
Decenijski angažman na oslikavanju hramova u zemlji i regionu učinio je gotovo nemogućim značajniju posvećenost izradi ikona. Ipak, stigao sam naslikati neke vrlo značajne: jedna od takvih nalazi se na stalnom mestu u Hramu Hrista Spasitelja u Banjoj Luci, Spomenuću i repliku mileševske freske Svetog Save, postavljenu na njegovo grobno mesto u Velikom Trnovu. Projekte unutrašnjeg uređenja spomenika kulture izdvajam kao modus operandi našeg stvaralačkog poduhvata, budući da smo u svakom smislu standardizovali pristup, kvalitet i domet u figuralnoj i visokoj ornamentalnoj dekoraciji spomeničkog nasleđa od XVIII do XX veka. 🕍
To što za sobom kao stvaraoci ostavljamo – na ovim prostorima nije viđeno od početka XX veka. Iako je nezahvalno porediti autorske reminiscencije, zaključiću da mi je projekat uređenja hrama Svetog velikomučenika Georgija u Ugrinovcima (1788) do sada najznačajniji. Njegovoj realizaciji je pristupljeno nakon podsticajnog odobrenja autorskog elaborata od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. 🥳
IZVOR: IG / @bojanjurisic.art
Koliko se crtanje na papiru razlikuje od crtanja na zidu i šta je teže? ✏🖌🤔
Kao ilustratoru i ikonografu, poznate su mi muke minucioznog rada, ali ističem da je zid zahtevniji, jer crpi do krajnih granica psihosomatskih i kreativnih kapaciteta. Određeni problemi koji se odnose na kompoziciju, perspektivu, anatomiju ili kolorističku shemu - na otvorenim prostranstvima unutar hrama bivaju umnoženi i usloženi, i samo se strogim oprezom i čudotvornošću talenta daju savladati, kako bi za gotovu celinu imali izvanredno delo, po svim parametrima kritičke analize. Pred zidnim površinama i arhitektonskim okvirom objekta nisam samo slikar – već i teolog, erudita, istoričar, projektant, dekorater i dizajner enterijera. 🤯
Važno je istaći da su me kao crtača odnegovali Hal Foster, Aleks Rejmond, Andrija Maurović i Aleksandar Hecl, usvajanjem zakonopravila o nužnosti rada po znanju, iz glave. Na tom putu su mi još kao studentu znatno pomogli dragi prijatelj i profesor anatomije Dragan Bosnić, kao i nedavno upokojeni Askanio Popović, koji je poznavao Hecla i davao mi njegove i Maurovićeve originale na uvid. Moja estetika je, dakle, sinkretičke prirode: obzirom da je skup svih životnih i likovnih impresija koje realizovano delo čine autentičnim po suštini. U razdoblju koje je obezvredilo crtačku veštinu i relativizovalo vrednosni sistem – poštenje je jedna od ključnih referenci za izvođenje ocene o jedinstvenosti rezultata. 🙌
IZVOR: IG / @jurisic.icons
Poznat si kao neko ko smatra da ikonografija treba da nastavi sa svojim razvojem, što je naišlo i na pohvale, ali i na velike kritike. Možeš li nam objasniti, koliko je to moguće u najkraćim crtama, šta je smisao te ideje? 🖼🤔
Povratak smislu, znanju i poznavanju istorije slikarstva: našoj raskošnoj slikarskoj i ikonografskoj tradiciji kojoj vreme nije stalo na put u Sopoćanima ili Studenici, iako je evidentno da je evolutivni razvojni proces usled kompleksnih okolnosti tokom vekova zaobišao našu sakralnu i svetovnu umetnost, sve do kraja XIX veka, kada smo osvedočili pokušaj velike kulturne i umetničke obnove. Mastermind srpske renesanse novijeg doba, Mihailo Valtrović, bazirao je ideatorski koncept na temeljima tradicije srpskog srednjeg veka, jasno podstičući naše evropske akademce, poput Đorđa Krstića, na novi rukopis i autonomna ikonografska ostvarenja. 😊
Iako su nam prve dve decenije XX veka ostavile izvanredna dela, čuvena Polemika o pravoslavnosti srpske crkvene umetnosti i danas traje – nerešena u konačnom prihvatanju progresivnog stanovišta i u pitanju jasne definicije nacionalnog stila srpskog (religioznog) slikarstva. Sasvim neskroman i megaloman po karakteru, odlučio to promeniti i smelim zalaganjem usmeriti tok istorije srpske umetnosti. Do sada sam bez ičije podrške ili pomoći na najvišem akademskom i praktičnom nivou valorizao nasleđe novijeg doba, autorskom demonstracijom sile i vrednosti slikarstva koje se kod nas naširoko i kolokvijalno naziva baroknim. Ja ga u realizaciji radije definišem kao ikonografski akademizam – jer je u celosti prožet elementima evropskog klasicizma, romantizma, realizma i simbolizma, ako hoćete. Moja borba je od početka praćena (neretko i žestokom) kritikom, nevericom i pohvalama, sa druge strane; koje su mi davale snagu i održavale plamen vere – što je već bio nedvosmislen znak da činim pravo i da ću o koncu uspeti. Svoje delo branim i pisanjem; esejistikom, publikacijama i učešćem na međunarodnim konferencijama, gde sam autorskim temama iznosio apologije velike i plemenite ideje, prezentujući dosadašnji rad. 👨🎨
Smatram da ga niko ne može bolje razumeti i predočiti od autora koji kao vešti retor zna šta čini i šta želi izneti pred akademsku zajednicu i eminetne stručnjake iz oblasti teorije i istorije umetnosti: koji su, napominjem, široko prepoznali moje napore. Poslednja pozitivna reakcija koju pamtim je odluka komisije Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu za upis na doktorske akademske studije jesenas – kojoj sam otvoreno i precizno izložio intenciju o romantičnoj viziji budućeg umeničko-istraživačkog projekta, sa namerom da na velika vrata uvedem svoje delo na Univerzitet umetnosti u svom gradu. Za ishod sasvim iskrenog i odlučnog nastupa danas imam studiranje na teretu budžeta Republike Srbije. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, nakon sastanka na Kalemegdanu, rečeno mi je da me smatraju blagodaću našeg vremena. Ja sam srećan i ponosan čovek. 😇
IZVOR: IG / @jurisic.icons
Koje su odlike neovizantijskog živopisa, kako ga zoveš? Šta je tu zapravo neo? 🖼🤔
Ono što nesumnjivo donosi svaka validna, savremena autorska pretpostavka, pod premisom otuđenja od besmislenog kopizma i mehaničke repeticije shodnih uzora; bilo da je reč o matrici srpskog srednjovekovlja ili umetnosti novijeg doba. Poražava činjenica da mali broj autora suštinski ne razume gde greši i ne sagledava stanje optimistično, što za uzrok često ima nespretne izlete u kreaciju; budući da je inicijalni impuls lažan, čime i lišen temeljne postavke i hrabrosti da se podnosi rizik. Mogućnost širokog stilskog manevra našeg ateljea pomenuti prefiks posledično može vezati i za vizantijski i akademski ikonografski varijetet. 🤨
Naime, neke od hramova po želji naručioca oslikavamo po trenutnoj nuždi, blagoslovu episkopa ili diktatu arhitektonske definicije zdanja: dok svaki od projekata biva neizostavno određen eklektičkim karakterom i rađa se u procesu stilske interpolacije. Nebrojani naši hramovi su odsustvom ovakvog principa nepovratno naruženi, budući da živopisci nisu imali dovoljno znanja, odgovornosti ili volje da izvedbu imperativom usaglase sa odlikama datog objekta, naročito ako stupaju u spomenik kulture. U našem radu su ljudi od struke i nauke, sa narodom i crkvenim velikodostojnicima, mahom zapazili nešto što na našem podneblju nije nikad viđeno: i Rusiju i Rumuniju, i Beč i Rim, i srednji vek i novo doba – i pravoslavlje i strip uz koji su odrasli. Namera mi je bila, dakle, da apsolut stvaralačke sinteze nađe refleksiju u svim segmentima hramovnog dekora; od perifernih površina i ornamentalnog ukrasa, do likova svetih, čiji se karakter modeluje silom autorskog pečata. 😊
Otud mi je institucionalizacija autorske ličnosti i reanimacija dostojanstva savremenog ikonografa takođe bila jedan od pretpostavljenih prioriteta: tvrdim da smo dužni edukovati laike, ali i poštovano sveštenstvo koje je, u našem slučaju, pokazalo zavidni nivo razumevanja, strpljenja i sposobnosti u prepoznavanju krucijalnog istorijskog trenutka. Mi stvaramo novo sa odlučnošću da delamo u saglasju sa karakterom Crkve i svih velikodostojnika; obnavljajući i aristokratizam narodnog duha, svojstven živom organizmu koji zapoveda aktivno učešće svih članova zajednice. Samo na taj način i nova umetnost (p)ostaje vredna onog što ima naslediti – i mimetičkog principa u podražavanju arhetipa od kog se i krenulo u viševekovne pohode. Umetnik je svetionik čovečanstvu. 🗼🌍
IZVOR: IG / @bojanjurisic.art
Prema priči kog sveca se najviše identifikuješ? 🧐
Istini za volju, sve bliži sam ubeđenju da su mnogi nesveti odista živeli kao bogoliki kroz umetničku delatnost, te u njima iznova nalazim neiscrpnu inspiraciju. Možemo opet spomenuti Mikelanđela - ali i srpskog gorostasa, Urosa Predića. Teško da bi mi neko pročitano žitije više reklo o askezi od podviga kojim je on izrastao u nadčoveka: služeći crkvi, plemenistosti i narodnoj umetnosti. 👌
Koji je zadnji dobar album koji si preslušao? 💽🎵🎶🎵
Lenard Koen i 'Thanks for the Dance'. Tokom rada na skeli u hramu slušam sve što mi padne pod uho, od klasične muzike do sadržajnih emisija na radio-stanicama. Sva su čula uključena u transcendentalno uživanje koje obećava kreativna meditacija. ✨
Možemo reći da si zbog svog angažmana praktično bio u svim područjima regiona u kojem živi naš narod. Koji je na tebe ostavio najveći utisak? 😊
Susret sa Srbima u Beloj krajini, dakle u Sloveniji, u koju sam otišao radeći na unutrašnjem uređenju hrama Sv. Georgija (1900) u Srpskim Moravicama, u Hrvatskoj. Velika je naša istorija i iznova ističem ponos zbog toga što privilegovano služim svetinji umetničkog poziva, i narodu koji se uprkos nevoljama bori za obnovu i održanje, okupljen u crkvi oko našeg dela koje u velikoj meri može nadahnuti i stimulisati. 🥰
IZVOR: IG / @jurisic.icons
Da li je teže ilustrovati Politikin zabavnik ili politički ilustrovati zabavu? 😉
Nema meni težeg od ilustrovanja Politikinog zabavnika. U tom strahopoštovanju sabrani su i detinjstvo i zrelost, i trema i svest, da sam čistim srcem zaslužio što sam oduvek i sanjao; angažman u instituciji koja je transformisala moju maštu i potonja stremljenja. 😬
Jedno vreme si radio i kao predavač u umetničkoj školi Đuro Salaj. Kako ti nove generacije izgledaju u odnosu na tebe u tim godinama? Da li je tačno da im je pažnja drastično umanjena? 👦👧😕
I pažnja i interesovanje, bojim se. Drukčiji je svet danas i ne poričem da sam s tom teškom istinom u zavadi. Često sam kao poslodavac bivao suočen sa neshvatljivim manjkom profesionalne kulture koja, razume se, isključivo ide na štetu nosioca krivog stava. Kada je u pitanju pomenuto (ne i jedino) pedagoško iskustvo –- ostale su krasne uspomene na rad sa grupom entuzijasta, željnom znanja i napretka. 😊
U pitanju su dragi ljudi koji u stopu prate moje stvaralačke korake i iskreno poštuju ostvarene rezultate. Nije tajna da u budućnosti sebe vidim za jednom od prestižnih profesorskih katedri na Univerzitetu umetnosti. Volim da delim impresije i uživam u pružanju znanja, uz to očito i imam šta dati, pa će i ostvarenje te ambicije biti samo logičan sled – i ništa više, što bi spevao Po. 🧐
IZVOR: IG / @jurisic.icons
Da li je tvoje slikanje postalo drugačije od kako si postao roditelj? 👧🧑🤔
Ako sam kao dupli lav u horoskopu znao da režim pre nego sto ću dobiti prvo dete, našeg sina – nakon njegovog rođenja ričem, i ne vidim prepreku na putu koji sam zacrtao. Nina i Luka su u meni probudili hrabrost za koju nisam da je posedujem, osmislivši moju muškost i život. Doveli su me i do praktične realizacije one Selimovićeve, koju smatram personalnim credom: Treba samo htjeti, a ja hoću. 🤩
Imaš neuobičajenu sreću da radiš zajedno sa sopstvenom suprugom, pa nas zanima kako uspevate da to uskladite, budući da se to generalno smatra za izuzetno težak zadatak? 🤵👰😳
Čudom i strpljenjem kojim mnoge ostavljamo u pitanjima - supruga Biljana i ja smo, ubeđen sam, redefinisali posvećenost u umetničkom kružoku, čineći nemoguće izvodljivim. Iskrenost i ljubav ne mogu proći neopaženo, poput grada koji stoji na gori. Godinama smo bili mobilni u tom putućujem slikarskom karavanu; da bismo se sada skrasili, jer je i školovanje dece zakucalo na vrata. 😎
Smatram blagoslovom mogućnost (za šta sam se i borio) da nadalje uređujem hramove u Beogradu i okolini rodne prestonice. Sve je drukčije kada si kraj kućnog praga - da me jednako imaju i porodica i umetnost, ni na čiju štetu. 😇
IZVOR: IG / @jurisic.icons
Nisi gubio burmu u zadnje vreme? 😉😄
Naravno da jesam 😄, i to po treći put; pa je čudom nađena u poslednjem trenutku. Sveti Fanurije, čuvar izgubljenog, opet je uslišio usrdno Biljanino moljenje i tako postao gospodar Jurišićevog prstena. Lojalnom muškarcu poput mene brak je početak i kraj, pa je i burma više od prostog simbola: to je skromno i oštro oruđe u svakodnevnim pobedama nad iskušenjima. 💍😄
Nedavno je preminuo Dejvid Linč, a takođe je aktuelna i nova verzija Dine, pa hajde da te pitamo – koja ti se više sviđa, njegova ili ova Vilnevova? 🎥🎬🤔
Staromodan sam i nemam dilemu. Linč je otelotvorenje mistika i pasioniranog filmofila u meni, dok je Twin Peaks praslika odrastanja u Srbiji ranih devedesetih i nadasve subjektivno generacijsko pitanje. Filmska umetnost je u jednakoj meri oblikovala moj stvaralački svetonazor, nagoveštavajući zrelu inspiraciju od najranijih dana. 😲
Šta bi poručio čitaocima Red portala? 📰😉
Da ne odustaju od velikih ideja i verovanja da iskrenim naporom mogu upraviti put svetu koji je zaboravio kuda ide. Dokle god činimo šta možemo, u zadatosti koja nam je stavljena na obavezu - živećemo lepše sutra, ovde i sada. 😇🧐
IZVOR: IG / @bojanjurisic.art
Autor: Marko Radovanović
