Naučnici u SAD-u stvorili ljudske JAJNE ĆELIJE od KOŽE: Ali postoji VELIKI problem 🧬🧪

Metoda slična kloniranju ovce Doli

Naučnici u Sjedinjenim Državama postigli su veliki proboj u oblasti reproduktivne medicine: prvi put su uspeli da stvore funkcionalne ljudske jajne ćelije (oocite) koristeći DNK odraslih kožnih ćelija. Iako je istraživanje još u ranoj fazi, ovaj uspeh otvara put za radikalno nove metode lečenja neplodnosti, dajući nadu milionima ljudi širom sveta.

Tim stručnjaka, predvođen profesorom Šukratom Mitalipovim sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon, objavio je u časopisu Nature Communications da su uspeli da reprogramiraju genetski materijal iz običnih ćelija kože tako da se ponaša kao embrion.

Metoda slična kloniranju ovce Doli

Proces se zasniva na modifikovanoj tehnici poznatoj kao transfer jedra somatske ćelije (SCNT), istoj onoj koja je korišćena za kloniranje ovce Doli 1996. godine.

Naučnici su izvadili jedro, koje sadrži svih 46 hromozoma, iz donirane kožne ćelije i ubacili ga u zdravu donorsku jajnu ćeliju kojoj je prethodno uklonjeno njeno jedro. Veliki izazov bio je kako redukovati 46 hromozoma (koliko ih ima u kožnoj ćeliji) na 23, koliko mora da ima zrela jajna ćelija. Tim je izveo jedinstveni proces nazvan "mitomeioza", čime su "prevarili" ćeliju da odbaci polovinu hromozoma.

Korišćenjem ove metode, istraživači su proizveli 82 funkcionalne jajne ćelije, koje su potom oplodili spermom u laboratoriji. Od toga, oko devet odsto se razvilo do faze blastociste (rane faze embriona) pre nego što je eksperiment zaustavljen.

Ogroman potencijal, ali i opasnosti

Ova tehnologija, poznata kao in vitro gametogeneza (IVG), obećava genetski srodno potomstvo:

- Starijim ženama kojima su iscrpljene jajne ćelije.

- Osobama koje su postale neplodne usled lečenja raka.

Ipak, naučnici upozoravaju da se metoda suočava sa značajnim ograničenjima. Glavni problem je što je proces redukcije hromozoma bio nasumičan, što je dovelo do abnormalnosti u hromozomima kod stvorenih embriona.

Profesor Mitalipov naglašava da je ovo za sada samo "dokaz koncepta" i da je potrebno najmanje deset godina dodatnog istraživanja pre nego što bi se tehnika mogla smatrati bezbednom i efikasnom za kliničku primenu kod ljudi. Uz to, neizbežno se otvaraju i složena etička, socijalna i pravna pitanja o granicama ljudske reprodukcije.