Naučnici su pronašli novi put koji bi mogao dovesti do razvoja muškog kontraceptiva koji je i nehormonski i reverzibilan. Iako su do sada testirani samo na miševima, istraživači veruju da bi njihov novi pristup uskoro mogao dovesti do kliničkih ispitivanja na ljudima.
Otkriće dolazi u obliku proteinskog kompleksa koji reguliše ekspresiju gena tokom proizvodnje sperme. U nedavnoj studiji, naučnici sa Instituta Salk u SAD lečili su mužjake miševa postojećom klasom lekova, zvanim inhibitori HDAC (histon deacetilaze), koji mogu prekinuti funkciju ovog proteinskog kompleksa.
Njihovi eksperimenti su pokazali da su ovi lekovi privremeno blokirali plodnost miševa. Važno je, međutim, da njihov seksualni nagon nije bio pogođen, nivoi testosterona su ostali isti, a njihova plodnost se vratila 60 dana nakon prestanka uzimanja leka.
- Većina eksperimentalnih muških lekova za kontrolu rađanja koristi pristup čekića za blokiranje proizvodnje sperme, ali naš je mnogo suptilniji. To ga čini obećavajućim terapijskim pristupom, za koji se nadamo da ćemo uskoro videti u razvoju za klinička ispitivanja na ljudima - rekao je profesor Ronald Evans, viši autor studije iz Laboratorije za ekspresiju gena na Institutu za biološke studije Salk.
Kao i drugi pristupi muškim kontraceptivima ranije, ova metoda deluje na retinoinsku kiselinu, hranljivu materiju koja deluje kao signal matičnim ćelijama spermatozoida u testisima da se pretvore u spermu.
Retinoična kiselina se vezuje za receptore u ćelijama da bi pokrenula složeni genetski proces koji pretvara matične ćelije u zrelu spermu. Da bi ovo funkcionisalo, receptori retinoične kiseline moraju da se vežu sa proteinom koji se zove SMRT, koji zatim regrutuje HDACs da sinhronizuje ekspresiju gena koji proizvode spermu.
Ranije istraženi pristupi jednostavno blokiraju retinoičnu kiselinu ili njen receptor da ubije proizvodnju sperme, ali to može dovesti do različitih neželjenih efekata jer je retinoična kiselina potrebna za mnoge telesne funkcije.
Umesto toga, ova nova terapija koristi lek za inhibitore HDAC, koji prekida ciklus proizvodnje sperme sa malim vidljivim efektom na ostatak funkcije tela.
- Sve je u vremenu. Kada dodamo lek, matične ćelije ispadaju iz sinhronizacije sa impulsima retinoične kiseline i proizvodnja sperme je zaustavljena, ali čim uzmemo lek, matične ćelije mogu ponovo da uspostave svoju koordinaciju sa retinoinskom kiselinom i proizvodnjom sperme. ponovo će se pokrenuti - objasnio je koautor Majkl Dauns, viši naučnik u Evansovoj laboratoriji.
Nova studija objavljena je u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
Prve fotografije S*KSA dva MUŽJAKA grbavog kita 🐬
Autor: redportal.rs