🎶 1630-ih, Gregorio Alegri je komponovao „Miserere mei, Deus“, uzvišenu devetodelnu horsku postavku psalma 51 za Papinu Sikstinsku kapelu. Izvođen isključivo tokom Strasne nedelje Tenebrae, Vatikan je čuvao svoju partituru skoro 140 godina da bi sačuvao njen jedinstveni uticaj, zabranjujući transkripciju pod pretnjom ekskomunikacije.
Tajni, nepisani vokalni ornamenti (abbellimenti) koje je koristio papski hor, a ne u pojednostavljenim zvaničnim kopijama, bili su presudni za eteričnu lepotu dela, osiguravajući da svakom spoljašnjem izvođenju nedostaje istinska magija Sikstinske kapele. Kompozicija je postala legendarna zbog pažljivo održavane ekskluzivnosti i jedinstvene tradicije izvođenja.
👦🏼 Ovu pažljivo zaštićenu tajnu slavno je razbio 1770. 14-godišnji Volfgang Amadeus Mocart. U poseti Rimu sa svojim ocem, čuo je „Miserere“ na službi u Veliku sredu. Posedujući izvanredno muzičko pamćenje, Mocart je posle tog jedinog slušanja prepisao ceo složeni komad napamet. Računi sugerišu da je prisustvovao drugoj predstavi zbog manjih ispravki. Vest o ovom neverovatnom podvigu stigla je do pape Klimenta KSIV.
Umesto da kazni mladog kompozitora, papa ga je, zaprepašćen Mocartovom genijalnošću, pozvao, obasuo pohvalama i dodelio mu Zlatnu ostrugu. Istoričar muzike dr Čarls Barni objavio je Mocartovu transkripciju u Londonu 1771. Ovim činom je praktično okončana ekskluzivna vlast Vatikana, čineći Allegrijevu „Miserere“ dostupnom širom sveta i označivši mladog Mocarta kao možda jednog od prvih i najslavnijih „muzičkih pirata“ u istoriji.
Autor: redportal.rs
