Beograd nakon nekoliko vekova ponovo vraćen u srpske ruke 📜
Na današnji dan 1867. godine turska vojna posada je napustila Beogradsku tvrđavu, a beogradski vezir je simbolično i svečano ključeve grada predao srpskom knezu Mihailu Obrenoviću.
Svečana ceremonija predaje ključeva priređena je na Kalemengdanu, a važan zapis o ovom istorijskom događaju ostavio je književnik Branislav Nušić koji je sve posmatrao sa krova svoje rodne kuće u blizini, a koja se nalazila na mestu današnje zgrade Narodne banke Srbije.
Tačno u 10 časova začu se turska vojna muzika iz grada i pojavi se jedan bataljon turske vojske koji se uputi na Kalemegdan i postroji kod tribine, a u isto vreme ču se sa Stambol-kapije i srpska muzpa koja je intonirala marš "Drino, vodo hladna". Ona je išla pred srpskim bataljonom koji je takođe došao na Kalemegdan i postrojio se kod tribine, prema turskom bataljonu. Oficiri turski, koji nisu bili u stroju, stali su na levo krilo svoga bataljona a srpski, koji nisu bili u stroju, na desno, tako da su jedni prema drugima bili.
Osim ovih, još se jedan srpski bataljon postrojio od Kalemegdana ka Stambol-kapiji, održavajući špalir putem kojim će knez proći.
Tačno u 10 i 15 minuta pojavi se kneževa garda i on lično, praćen predsednikom ministarstva i celom vladom, predsednikom Saveta i ostalim velikodostojnicima. U isto vreme, ali tako da je bio već pre kneza na tribini, pojavio se i paša iz grada praćen generalitetom.
Čim je knez stigao i popeo se na tribinu, zauzeše svi svoja mesta. Desno od kneza bio je mitropolit, ministri, predsednik saveta, strani konzuli, savetnici i više činovništvo; levo- paša sa generalitetom, kao i naš ministar vojni sa kneževim i svojim ađutantima. Oko tribine pritisla je prostor masa građanstva.
Čim je sve bilo u redu, paša izvadi iz svilene kese carski ferman, poljubi ga i nasloni na čelo, pa predade jednom višem činovniku koji ga naglas pročita, a zatim u srpskom prevodu pročita to isto Dim. Joksić, knežev sekretar. Odmah po čitanju fermana, izbačen je sa grada 21 top a muzike su zasvirale, najpre turska a zatim srpska, svaka svoj pozdrav. U isto doba na gradu se uznese najpre turski a zatim srpski barjak i njihovo uznošenje pozdravi ponova dvadeset i jedan topovski metak.
Za vreme dok topovi odaju počast zastavama turskoj i srpskoj, prilazi paša knezu i na malom, od crvene svile jastučiću predaje mu ključeve gradske koje knez, očevidno potresen, prima i predaje ih ministru vojnom.
Zatim knez slazi sa tribine i prolazi kraj turskog bataljona, pozdravlja vojnike, želeći im srećan rastanak i da istraju u vernosti svome caru.
I sad nastaje najsvečaniji trenutak: svečan ulazak u već primljeni grad. Dovode se konji i najpre se knez penje na velikoga jednoga belca, za njim paša, ministar vojni i njihove pratnje.
Svečan ulazak bio je ovim redom: napred na dvadeset metara jahali su knežev i pašin ađutant; zatim sam knez a odmah za njim paša i ministar vojni i onda štabni oficiri u dva reda. Za štabovima u jednom nizu fijakera konzuli, ministri i savetnici. Sa jedne i druge strane ove procesije idu peške, održavajući špalir, srpski i turski oficiri.
Ušav tako u grad, knez se ustavno pred pašinim konakom, gde je paša odmah sjahao i dočekao kneza. Ušli su svi u konak gde je bilo posluženje a dotle su već stigle i muzike sa Kalemegdana te naizmenice svirale.
Po posluženju u pašinom konaku, knez je seo u fijaker i vratio se u Dvor pozdravljen uz put burnim klicanjem naroda.
Toga dana posle podne paša je naredio te je turska muzika izašla na Kalemegdan i svirala je da se veseli narod a srpska je muzika svirala u kasarni vojsci. Na Kalemegdanu je bila masa sveta, pa su građani čak, uz svirku turske vojne muzike, poveli i kolo.
Foto: Filip Pejković
Autor: redportal.rs
