Daleko pre vise i masterkarda, novac poznat po imenu sova je bio prihvaćeno sredstvo plaćanja širom civilizovanog sveta. Poreklom iz antičke Grčke iz 6. veka p. n. e, srebrni novčići sa sovama su bili poznati po svojoj vrednosti i po veoma visokoj koncentraciji srebra i kao takvi pomogli su u menjanju kursa istorije jer su direktno služili da finansiraju neke od najvećih vojnih kampanja grčke antike.
Tačan trenutak kada je prva sova iskovana je i dalje predmet naučne debate, iako mnogi smatraju da je novčić uveo Hipija, poslednji tiranin (kralj( Atine, 512. godine p. n. e. Tzv. tetradrahma, tako nazvana jer je njena težina tačno odgovara težini četiri drahme (tetra je starogrčko za 4), zamenila je sve prethodne novčiće i ušla u cirkulaciju nakon otkrića velikih rudnika srebra u Laurionu na Atici.
Kovan po atičkom standardu od 4,3 grama po drahmi, na novčićima je predstavljena glava Atine, boginje mudrosti, na jednoj strani dok je na drugoj bio njen simbol Sova predstavljena na oltaru. Pored sove prikazana je i maslinova grančica, polumesec kao i slova AOE što je skraćeni za "od Atinjana".
Upravo je ova skraćenica ono što baca sumnju na poreklo sove na novčićima. Ipak, s obzirom da je tiranin, Hipija nije bio poznat po tome što je delio bogatstvo, a sami novčići koji su kovani tokom njegove vladavine nosili su njegovo ime pre no bilo kakve iskaze "javnog vlasništva".
Upravo iz ovog razloga mnogi naučnici veruju da je sova bila uvedena nakon što je Hipija bio poražen i zamenjen Klistenom, koji je uveo novu demokratsku formu vlasti. U ovok kontekstu, sova bi mogla predstavljati odluku da se uvede simbol koji će biti za ceo polis i predstavljati društvene i ekonomske vrednosti klasične Grčke.
Nevezano za poreklo simbola sove ili za njegovo značenje, sova je kasnije odigrala veliku ulogu u osiguranju prosperiteta Grčke i Grka. Novčić se sastoji od 99% čistog srebra i kao takav brzo je stekao reputaciju kvalietnog i puzdanog načina plaćanja što je rezultiralo time da su trgovci naširoko prihvatili da koriste "sovu".
Ne samo da je sova postala međunarodna valuta antičkog sveta, već je finansirala i stvaranje mornarice koja je osigurala pobedu nad Persijskim snagama 480. godine p. n. e. Želeći da zbace demokratsku vladu i da na čelo Atine postave Hipiju, Persijanci su bili egzistencijalna pretnaj za Grčku i zasigurno možemo da kažemo d abez sove klasična Grćka ne bi bila onakva kakvu je poznajemo danas i ne bi preživela dugo.
Na kraju ostaje nepoznato koji vladar je uveo sovu i zašto. Ono što znamo, sa druge strane, je da je moneta bilo korišćena oko 400 godina i pomogla imenima poput Aristotela i Platona da uspeju i da traju.
Posle POBEDE u Podgorici, Partizan CITIRAO Đokovića ⚪⚫
Autor: redportal.rs
