Kako starimo, mozak prolazi kroz prirodne promene - smanjuje se njegova zapremina, usporava komunikacija između neurona i opada protok krvi. Ove promene mogu uticati na pamćenje, sposobnost učenja, brzinu obrade informacija i druge kognitivne funkcije.
Dobro je poznato da zdrava ishrana, redovno vežbanje, kvalitetan san, kontrola stresa i održavanje društvenih kontakata mogu doprineti očuvanju moždane funkcije. Međutim, postoje i neki manje poznati načini koji mogu dodatno aktivirati mozak.
Neuro naučnik Kevin Vuds, školovan na Harvardu i direktor platforme Brain.fm, servisa koji koristi muziku za stimulaciju moždanih talasa, predlaže tri jednostavne, ali neobične navike koje mogu doprineti zdravlju mozga.
ŽVAKANJE ŽVAKE
Iako mehanizmi još nisu potpuno razjašnjeni, neka istraživanja pokazuju da žvakanje žvake može povećati protok krvi ka mozgu, posebno u oblasti prefrontalnog korteksa i hipokampusa - delova zaduženi za učenje i pamćenje.
Povećan protok krvi može poboljšati fokus, pažnju i smanjiti nivo stresa i anksioznosti.
Vuds savetuje da se koristi žvaka koja ima dugotrajan ukus i ne raspada se tokom žvakanja. Stomatolozi preporučuju bezšećerne žvake koje ne oštećuju zube.
Zanimljivo je da je jedno istraživanje pokazalo da žvakanje čvrstih predmeta, poput drvene olovke, može povećati nivo antioksidansa glutationa u mozgu, efekat koji žvaka ne pruža. Ipak, žvakanje drveta nosi rizik od oštećenja zuba i problema sa varenjem, pa se ta ideja prepušta dabrovima.
HODANJE UNAZAD
Prema Vudsu, hodanje unazad poboljšava funkcije mozga jer ga tera da se dodatno angažuje, usmerava pažnju i jača neuronske veze, a možda čak i da stvara nove.
Istraživanja su pokazala da ova aktivnost može doprineti boljoj kognitivnoj kontroli i sećanju.
Pored toga, hodanje unazad može poboljšati ravnotežu, koordinaciju i držanje, ojačati određene mišiće, ublažiti bolove u donjem delu leđa i sagoreti više kalorija nego hodanje unapred.
Preporuka je da se počne polako, na ravnoj i bezbednoj podlozi, uz uspravno držanje tela, angažovanje stomačnih mišića i naravno uz punu pažnju na okruženje.
PEVUŠENJE
Pevušenje može pomoći u smanjenju stresa i podstaći relaksaciju putem stimulacije vagusnog nerva - kompleksne mreže koja povezuje mozak sa vitalnim organima.
Istraživanja pokazuju da pevušenje povećava nivo azot-monoksida u nosnoj duplji, što može poboljšati dotok krvi do mozga i popraviti raspoloženje.
- Studije na horistima pokazuju poboljšanu varijabilnost srčanog ritma i bolje kognitivne funkcije. Kontrola disanja pri dugim tonovima aktivira iste moždane mreže koje su odgovorne za pažnju - objašnjava Vuds.
DALAJ LAMA otkrio planove za svoju REINKARNACIJU 🧘♂️
Autor: Redportal.rs
