Noć veštica je godišnji praznik koji se slavi 31. oktobra u celom svetu. Počinje veče pre hrišćanskog praznike Svih svetaca (All Saints day) u zapadnom hrišćanstvu. On označava početak dva dana posvećenih svim preminulima i svim preminulim svecima, mučenicima itd. Ali da li je to baš tako?
Poreklo praznika Noć Veštica
Prema usvojenom verovanju, poreklo praznika potiče od Kelta i njiohovog prastarog festivala žetve Samhaina, a rana crkva je hristijanizovala ovaj paganski praznik.
Sa druge strane, mnogi tvrde da je ovo čist hrišćanski praznik svih svetaca, posvećen preminulima.
1. Hrišćansko poreklo?
Po zapadnom hrišćanstvu ovo je trodnevni praznik koji se slavi prvog i drugog novembra, a koji se čeka 31. oktobra. Proslava na veče 31. se takođe naziva i noć svih svetaca ili svih svetih. Tokom ranog hrišćanstva, bilo je uobičajeno da se velike hrišćanske proslave održavaju noću, kao forme bdenja ili kao doček dana glavnog praznika.
Foto: Wikipedia.org/public domain
SLIKA: Bdenje 31. oktobra na veče pred praznik u Engleskoj, 19. vek.
2. Keltsko poreklo?
Po ovoj teoriji veruje se da je Noć veštica iznikla iz keltskog nasleđa Evrope, tačnije iz festivala Samhain - što je staroirska reč za kraj leta.
U srednjovekovnom keltskom Gaelik kalendaru (Irska, Škotska i ostrvo Man), Samhain je bio prvi i jedan od najvažnijih praznika koji se slavio od 31. oktobra do 1. novembra. Takođe odmah posle Samhaina, slavio se drugi praznik Kalan Gaeaf odnosno prvi dan zime.
Uopšteno gledano kod Kelta ovo je praznik poslednjeg dane žetve i početka zime, što je simbolički viđeno kao period vremena kada je membrana realnosti veoma tanka između svetova. Verovalo se da tokom ove noći, duhovi, preminuli i vile mogu da pređu naš fizički svet. Duhovi su bili degradirane i atrofirane forme starih bogova čiji je autoritet ostao utisnut u umovima ljudi uprkos tome što su prihvatili hrišćanstvo.
Tokom Samhaina verovalo se da ovi duhovi dolaze jer zahtevaju zadovoljenje u zamenu za preživljavanje ljudi i stoke tokom zime. Zbog toga, hrana, piće, i delovi useva bi bili ostavljeni napolju "za duhove".
Tradicije i simboli Noći veštica
1. Jack-o-Lanterns
Najrazličitiji asortiman artefakata prati proslavu kosturi, duhovi, slepi miševi, crne mačke i crni psi. Ali najpoznatiji je tzv. Jacko - o - Lanterns, predstavljen kao izdubljena bundeva sa demonskom grimasom. Poreklom iz Irske, predstavljao je konekcijuizmeđu fizičkog i duhovnog sveta, između živih i mrtvih.
Za njega se vezuje stara legenda koja ima više formi širom Evrope. Džek uspeva da prevari Satanu i da ga natera da obeća da nikada neće doći po njegovu dušu. Đavo pristajući odlazi svojim putem, a Džek do kraja života živi čineći šta god poželi. Kada je došlo njegovo vreme da umre, otkrio je da u raj ne može jer je grešnik a u paklu ga neće. Ostavljen između dva sveta, osuđen je da do kraja vremena traži spas i tumara zemljom samo sa jednom izdubljenom bundevom (negde repom) u kojoj drži sveću.
Foto: Wikipedia.org/https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/
SLIKA: Tradicionalna izrezbarena glava Jack - o - Lanterns iz 19. veka. Danas u muzeju Narodnog stvaralaštva u Irskoj.
Drugi bliski simboli su čarobnjak i veštice, za koje se verovalo da su veza do onostranog sveta i da imaju moć da prizovu duhove predaka.
2. Hrana
Sobzirom da je to posni dan u Hrišćanstvu, ljudi se uglavnom dave u šećernim jabukama i najrazličitijim orašastim plodovima. Zanimljiv je izbor jabuke, jer je ona bila simbol plodnosti i seksualne virilnosti kod kelta. Kada dodamo tome da je tradicionalna igra za Noć veštica izvlačenje zubima jabuka iz bačve sa vodom konekcija je poprilično jasna.
Pre su devojke na jabukama ispisivale svoja imena, a onaj muškarac koji izvuče onu sa njenim imenom smatra se da je božanski određen da je oženi. :)))))
3. Trick or Treat
Najpopularnija tradicija, posebno među mlađima. Poreklo vodi iz Irske i Engleske, kada su se tokom ovog perioda pekli posebni kolači koji bi se delili sa susedima i prolaznicima. Siromašni su dobijali te kolače u zamenu da se mole za dušu onoga ko ih je darovao.
Sa druge strane poreklo može i da vodi od posebnih narodnih igrača sa Britanskih ostrva (najbliže našim dodolama) koji su se oblačili u posebne kostime i govorili upravo tu frazu (trick or treat - trik ili čast) gde bi u zamenu za sitnice pričali priče i izvodili trikove.
4. Kostimi
Kostimiranje vodi najverovatnije poreklo od starinske tradicije oblačenja u djavole da bi se zbunili demoni (slično kao gargojle). Danas imamo sve od vampira, duhova, čudovišta, veštica, kostura itd. Postojala je i igra koja je pratila kostimiranje, koja je uključivala pogađanje ko se krije iza maske. <3 <3 <3
Autor: www.edarabia.com / red portal.rs
