Iako na osnovu modernih serija o Vikinzima neki zključiti da su Viknzi jeli obimne obroke sa puno mesa, to u stvarnosti i nije bilo tako.
U pesmi o Harbardu i Toru opisan je tipičan vikinški obrok. Tor pokušava nagovoriti Harbarda - maskiranog Odina - da ga preveze preko moreuza: "Prevedi me preko moreuza, pa ću te sutra nahraniti! Na leđima imam korpu, hrana nikad nije bila bolja. Jeo sam s mirom pre nego što sam otišao od kuće, haringe i ovsene pahuljice, tako da sam još uvek sit ".
Foto: Pixabay.com
Vikinzi su uzgajali useve i uzgajali životinje to tipična hrana proizvedena u srednjem veku. Jeli su ono što su proizvodili na svojim farmama ili ono što su mogli loviti ili sakupljati. Vikinške farme su uglavnom bile male, ali dovoljno velike da se porodica ili šira porodica dobro nahrane u dobrim godinama. Hrana im je bila sezonska, pa bi im u nekim periodima godine moglo biti na raspolaganju puno hrane, a u drugima vrlo malo.
Običnog dana na farmi, porodica bi jela dva obroka. Jedan, dagmal, ili dnevni obrok, služio je sat vremena nakon ustajanja. Porodica je na kraju radnog dana jela nattmal ili noćni obrok. Za doručak, dagmal, odrasli bi mogli da pojedu ostatake variva od prethodne noći, sa hlebom i voćem. Deca bi imala kašu i sušeno voće ili možda mlaćenicu i hleb. Večernji obrok može biti riba ili meso, dinstano sa povrćem. Takođe bi mogli da jedu još malo sušenog voća sa medom kao slatku poslasticu. Med je bio jedini zaslađivač koji su Vikinzi korsitili. Vikinzi su svakodnevno pili ale (vrsta piva), medovinu ili mlaćenicu.
Gozbe su uključivale istu hranu - meso, ribu, živinu, povrće, divlje zelenilo, hleb i voće, ali u većoj raznolikosti od uobičajenog obroka i više toga. Vikinzi su uživali ispijajući ale i medovinu na gozbama.
Foto: Pixabay.com
Žene su na ognjištu kuvale meso, povrće i hleb. Ognjište se nalazilo u sredini hodnika. Vikinška supruga je meso pekla na ražnju preko vatre ili ga kuvala u loncu ili gvozdenom kotlu. Vikinzi su voleli bogata variva, pa su se meso, povrće i zeleniš dinstali u kotlu sa vodom. Hleb se pekao na ravnom kamenju ili gvozdenim rešetkama preko vatre. So i biber bili su dostupni većini Vikinga, dok su skuplji začini uvoženi i dodavani u hranu bogatijih Vikinga.
Ječam i raž su bile žitarice koje su najbolje uspevale u severnoj klimi, zajedno sa zobi. Od ovih žitarica Vikinzi su pravili pivo, hleb, čorbe i kašu. Ječam se uglavnom koristio za pivo, sa hmeljem. Beskvasni hleb (lepinje) bio je svakodnevni hleb Vikinga. Jednostavno testo se pravilo od mlevenog ovsa ili ječma, dodavala je voda, a zatim se testo ravnalo na rešetki i peklo na vatri.
Foto: Pixabay.com
Vikinzi su konzumirali razno povrće, uključujući kupus, luk, beli luk, praziluk, repu, grašak i pasulj. Ove baštenske kulture sejane su u proleće i sakupljene krajem leta i jeseni. Žene i deca sakupljali su samoniklo bilje, uglavnom zelenilo. Ovo divlje povrće obuhvatalo je koprive, pristaništa, kresove i jagnjad. Vikinzi su uzgajali i neko bilje poput kopra, peršuna, salčicu, rena i majčine dušice.
Foto: Pixabay.com
Skandinavci su uzgajali krave, konje, volove, koze, svinje, ovce, piliće i patke. Jeli su govedinu, jaretinu, svinjetinu, ovčetinu, jagnjetinu, piletinu i patku i povremeno konjsko meso. Pilići i patke su korišteni za uzgoj jaja, pa su Vikinzi jeli njihova jaja kao i jaja prikupljena od divljih morskih ptica. Budući da je većina Vikinga živela na obali, jeli su sve vrste riba, i okeanske i slatkovodne. U stvari, riba je verovatno bila dobrih 25% njihove prehrane.
Većina vikinških krava živela je dovoljno dugo da odgoji tele, a zatim bi bila zaklana zbog mesa. Neke krave su, međutim, poživele oko 10 godina, pokazujući da su to bile mlečne krave. Dok su Vikinzi uživali da piju mleko, surutku i mlaćenicu, mleko su koristili i za pravljenje drugih mlečnih proizvoda, uključujući sir, skir, mekani sir sličan jogurtu, skutu i puter. Кisela surutka zimi se koristila za čuvanje kuvanog mesa.
Iako je zimi i na proleće bilo teško doći do sveže hrane, arheološke studije otkrivaju da Vikinzi nisu patili od nedostatka vitamina ili minerala.
Vikinzi - PROFESIJA NE NACIONALNOST
Autor: redportal.rs
