Ako želite da budete zaslepljeni spektakularnim prikazom severnog svetla, najbolje je da posmatrate nebo blizu Severnog pola. Ali to nije bio slučaj pre 41.000 godina, kada je poremećaj Zemljinog magnetnog polja poslao aurore da lutaju prema ekvatoru.
NAUKA: Gazirani sokovi su štetni i zamašćuju jetru 🥤☝
Tokom ovog geomagnetnog poremećaja, poznatog kao Lašampov događaj ili Lašampov izlet, magnetni sever i jug planete su oslabili, a magnetno polje se nagnulo oko svoje ose i smanjilo na delić svoje ranije snage. Ovo je smanjilo magnetnu privlačnost koja inače usmerava tok visokoenergetskih sunčevih čestica ka severnom i južnom polu, gde one stupaju u interakciju sa atmosferskim gasovima da bi osvetlile noćno nebo kao severno i južno svetlo.
Bilo je potrebno oko 1.300 godina da se magnetno polje vrati na svoju prvobitnu snagu i nagib, a za to vreme aurore su zalutale ka ekvatorijalnim geografskim širinama gde se obično nikada ne vide, izvestili su naučnici u četvrtak (16. decembra) na godišnjoj konferenciji Američke geofizičke unije (AGU), održanoj u Nju Orleansu i onlajn.
Ovaj period intenzivnih geomagnetnih promena možda je takođe oblikovao promene u Zemljinoj atmosferi koje su uticale na uslove života na delovima planete, rekao je Agnit Mukhopadjaj, doktorant na Odseku za klimu i svemirske nauke na Univerzitetu u Mičigenu, na konferenciji AGU.
Na strani Zemlje koja je okrenuta prema suncu (koja nosi najveći deo sunčevog vetra), magnetosfera je komprimovana na približno 6 do 10 puta Zemljinog radijusa. Na Zemljinoj noćnoj strani, magnetosfera struji u svemir i može da se proteže na stotine Zemljinih dužina, prema NASA-i. Ali pre oko 41.000 godina, snaga magnetosfere je pala "na skoro 4% savremenih vrednosti" i nagnula se na stranu.
Autor: redportal.rs
