Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Sretenje Gospodnje. Ovaj praznik je uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put unela u hram malog Hrista da ga posveti Bogu.
Ovaj praznik proslavlja se uvek četrdesetog dana nakon Božića i u simboličkom smislu je veoma važan hrišćanski praznik, jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.
Međutim, nisu se svi obradovali Hristovom rođenju, uveren da je to novi car, o kome su mu proroci s istoka govorili, car Irod šalje svoje da ubiju Isusa. Do tad je božanska porodica otišla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu anđela božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, ali zakonski je ustanovljeno naročito 544. u vreme cara Justinijana.
Za Srbe ovaj datum je značajan jer se krenulo u oslobađanje Srbije. Posle Seče knezova na Sretenje gospodnje 1804. podignut je Prvi srpski ustinak, na čelu sa voždom Karađorđem.
U srpskom narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, medvedi će biti uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još 6 nedelja.
Takođe, običaj je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Po verovanju mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
IZVOR: YT / Телевизија Храм
Neredi u Jerusalimu, povređeno 14 Palestinaca
Autor: Redportal.rs
