Kako su preneli istraživači sa Instituta Karolinska u Švedskoj, viši nivo kofeina u krvi doprinosi smanjenju rizika od dijabetesa i gojaznosti.
Tim naučnika na čelu sa Suzan Larson zaključio je da kofein u visokim dozama može da smanji količinu telesne masti kod osoba i rizik od dijabetesa tip 2, koje usko povezan sa starenjem i lošim životnim navikama.
Sprovedena su kontrolisana klinička ispitivanja koja su veoma skupa i složena za izvođenje, sa kojima može da se utvrdi uzročnost, odnosno utvrdi uticaj kofeina na razvoj dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.
Korišćena je najnovija metoda poznata kao Mendelska randomizacija (kontrolisano kliničko ispitivanje), koja koristi genetske varijacije sa poznatom funkcijom za procenu uzročnog efekta faktora rizika.
Analizirali su CIP1A2 i AHR gene, koji određuju brzinu kojom naše telo prerađuje kofein, na uzorku od 10.000 ljudi.
Osobe sa genetskim varijantama koje uzrokuju da se kofein duže zadržava u krvi obično piju manje kafe, jer osećaju duže stimulaciju, ali imaju veće koncentracije kofeina u krvnoj plazmi.
Međutim, uočeni efekat nije dovoljno velik pojedinačno da bi se razmotrilo ispijanje kafe za sprečavanje dijabetesa.
Korišćenjem ovog pristupa, koji pokušava da odvoji efekat kofeina u krvi na gojaznost ili dijabetes od drugih faktora vezanih za konzumaciju kafe, primećeno je da ljudi sa genetskim varijantama koje usporavaju preradu kofeina i favorizuju njegovo veće prisustvo u krvi imao niži indeks telesne mase i manji procenat masti.
Glavni razlog za smanjenje rizika od dijabetesa, kojem se pripisuje 43 odsto efekta, je gubitak težine, uzrokovan, između ostalog, njegovom sposobnošću da ubrza metabolizam i smanji apetit.
Autori veruju da bi bilo interesantno da se sprovedu nasumične studije kako bi se videlo da li napici sa kofeinom i bez kalorija mogu da igraju ulogu u smanjenju rizika od gojaznosti i tipa 2 dijabetes.
Slično ovoj studiji i još jedna koju su sproveli naučnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 2017. godine, izračunala je da tri kafe dnevno smanjuju preranu smrtnost između osam i 18 odsto.
Ipak, SZO je 1991. godine stavila kafu na listu mogućih kancerogena i godinama kasnije poništila odluku kada je otkriveno da se veća učestalost raka među uzgajivačima kafe može objasniti drugim povezanim navikama, kao što je cigareta koja ponekad ide uz kafu.
ZVERSTVO U SELU RADUJEVO: Mučili i silovali ženu
Počeo sastanak Vučića i Kurtija sa zvaničnicima EU
Autor: tanjug.rs
