Na današnji dan 1903. godine grupa zaverenih oficira izvršila je državni udar u Kraljevini Srbiji, ubistvom kralja Aleksandra i kraljice Draginje Drage Obrenović. Istorija je ovaj događaj zapamtila kao Majski prevrat.
Nezadovoljstvo kraljevom ženidbom sa udovicom Svetozara Mašina bila je samo inicijalna kapisla koja je pojačala postojeće nezadovoljstvo u društvu, na koje su se nadovezivali različiti politički i stranački interesi.
1. Majski prevrat nije bio prvi pokušaj državnog udara. Osim atentata u Košutnjaku na kneza Mihaila, ali i više neuspelih atentata na kralja Milana, oca kralja Aleksandra, od kojih su najpoznatiji onaj u Sabornoj crkvi i Ivanjdanski atentat, i poslednji Obrenović se susreo sa pokušajem nasilnog preuzimanja vlasti. Reč je o takozvanoj Alavantićevoj aferi iz 1902. godine, kada je jedne noći ilegalno iz Austrougarske u Srbiju prešao Radomir Alavantić, odeven u uniformu srpskog generala. On je predvodio 4 istomišljenika, a po prelasku Save je u Šapcu, na čudan način, mobilisao tamošnje žandarme i vatrogasce, nameran da ih povede u Beograd i izvede puč. Pošto je lokalnom komandiru odbio da se predstavi, došlo je do pucnjave u kojoj je ubijen.
Foto: Printscreen YouTube/Priče o Beogradu
2. Crna ruka nije bila organizator zavere, a Apis nije učestvovao u ubistvu Obrenovića. U vreme Majskog prevrata, nije postojala organizacija Ujedinjenje ili smrt, poznatija kao Crna ruka. Ova tajna oficirska družina osnovana je 1911. godine. Njen prvi čovek bio je Dragutin Dimitrijević Apis. Mada jeste bio učesnik zavere, on nije bio i neposredni izvršilac ubistva Obrenovića, budući da je ranjen u noći prevrata, kada je na hodniku dvora u mraku potrčao za gardistom, misleći da je kralj koji pokušava da pobegne. Otvorili su međusobno vatru u kojoj je Apis ranjen.
3. Uloga Karađorđevića u prevratu nikad nije dokazana. Pristalice Obrenovića za prevrat su krivile kneza Petra, sina kneza Aleksandra Karađorđevića, koji je potom i došao na presto Srbije. Međutim, ne postoji niti jedan pouzdan podatak koji Petra dovodi u vezu sa zaverom, što ne isključuje da za istu nije znao.
4. Živojin Mišić je izbegao smrt u noći prevrata. Bivši ađutant kralja Aleksandra u vreme prevrata se nalazio na mestu komandanta Drinske divizijske oblasti u Valjevu. U svojim Uspomenama svedočio je da se nalazio pod prismotrom zaverenih oficira, označen kao pristalica Obrenovića. Postojala je mogućnost da, ukoliko nešto preuzme protiv prevrata, bude i sam ubijen.
5. Kralj je nameravao da se razvede, a zaverenici da ga proteraju. Shvativši da kraljica Draga ne može podariti naslednika prestola i osigurati kontinuitet dinastije, kralj Aleksandar se poslednjih meseci života poveravao bliskih ljudima da razmišlja o razvodu, za šta je dobijao njihovu podršku. S druge strane, zaverenici u prvom plani nisu želeli da ubiju kraljevski par, već da ih proteraju. Iskustvo kneza Miloša i kneza Mihaila, koji su se iz progonstva vraćali na presto, nateralo ih je da odustanu od te ideje.
Pre 162 godine NAPUSTIO nas je KNEZ MILOŠ OBRENOVIĆ 😥
Autor: Filip Pejković
