Uništenje amazonskih prašuma je usporeno - od početka 2023. smanjilo se za 55,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazala je analiza organizacije Amazon Conservation, a preneo Reuters. Reč je o analizi urađenoj u okviru Projekta monitoringa Anda i Amazona (MAAP), a koji prati deforestaciju u devet amazonskih zemalja.
Smanjen gubitak šumskih površina zabeležen je u Brazilu, Kolumbiji, Peruu i Boliviji.
- Ovi podaci pokazuju da još ima nade za Amazon - rekao je Met Finer, ekolog i direktor MAAP.
Amazonska prašuma, koju mnogi nazivaju plućima planete, najveća je na svetu i ima veliku ulogu u smanjenju globalnog zagrevanja jer drveće upija veliku količinu ugljen-dioksida.
Analitičari najmanje zabeleženu stopu uništenja amazonske prašume, od početka satelitskog praćenja pre četiri godine, pripisuju snažnijem sprovođenju zakona o zaštiti životne sredine u Brazilu, u čijem se posedu se nalazi 60 odsto površine Amazona, a gde je došlo do promene vlasti. Za razliku od prethodnika Žaira Bolsonara, konzervativca koji je podržavao krčenje šuma zarad otvaranja rudnika i farmi, novi (stari) predsednik Brazila i levičar Luiz Inasio Lula da Silva se zalaže za veću zaštitu životne sredine.
Stručnjaci pad stope uništenja amazonskih prašuma na teritoriji Kolumbije od 66,5 odsto pripisuju ekološkim politikama predsednika Gustava Petra ali i promenama stavova o krčenju šuma među bivšim gerilskim borcima koji kontrolišu njene delove.
U Boliviji, koja je prošle godine zabeležila porast stope gubitka šumskih teritorija, prema novim podacima MAAP, taj procenat je ove godine pao za 60 odsto, prenosi Telegraf.
Gubitak šumskih površina Amazona primarno je posledica ljudskog delovanja, ali i nekih drugih prirodnih uzroka, poput, na primer, jakih vetrova koji obaraju drveće.
Autor: Telegraf
