Veze između Španije, severan Afrike i Italije

Artefak po imenu astrolab koji je bio aparat kojim se nekada merilo vreme i računala distanca, koristilu pripadnici tri vere tokom njegovog dugog života u upotrebi. Astrolab je iz 11. veka i na sebi nasi natpise na arapkom, hebrejskom i latinskom.

Astrolabi su aparati veličine većeg priveska koji su tzv. mape univerzuma koje su omogućavale onome ko ih pravilno koristi da odredi poziciju zvezda. Rezbarije, koje su očigledno rad više različitih individua, su najverovatnije načinjene na više različitih lokacija u Evropi i severnoj Africi, što ukazuje da je predmet kružio između islamskih, jevrejskih i hrišćanskih vlasnika duž tadašnjih linija komunikacija naučnika.

Posle hiljadu godina astrolab je otkriven i identifikovan sasvim slučajno od strane doktorke Federike Gigante na Univezitetu Kembridž koja je na njegovu fotografiju slučajno naletela skrolojući kroz fotografije na sajtu muzeja Fondazione Museo Miniscalchi - Erizzo Verona. Kako je navela:

Muzej nije uopšte znao o čemu se radi niti šta je taj predmet i zapravo je mislio da je u pitanju lažnjak. Sada im je najvažnij predmet u celokupnoj kolekciji.

Nakon posete muzeju i proučavanja samog astrolaba, Gigante je uspela da upari stil originalnih arapskih gravura sa sličnm instrumentima koje nalazimo u tadašnjem islamskom Al-Andalus regionu Španije u 11. veku. Pozicije zvezda predstavljali su tzv. astrolabov rete, odnosno zvezdanu nebesku mapu, koja se po detaljima poklapa sa znanjem navedenog perioda 11. veka.

Urezani u metalni predmet su muslimanske reči molitve iz kurana, poređane na takav način da omogućava korisniku da prati redovno vreme kada treba da se moli Bogu u toku jednog dana. Sa strane je takođe upisano na arapskom jeziku "za poziciju Toleda , 40 stepeni" što može ukazivati da je astrolab izrađen kada je Toledo bio naseljen velikom mešanom populacijom muslimana, jevreja i hrišćana.

Na instrumentu se takođe nalaze i imena Išak i Junus. Prema Gigante, ova imena su jevrejska koja su samo ispisana arapaskim pismom, što navodi ka zaključku da je u određenom vremenskom periodu astrolab cirkulisao u okviru jevrejske zajednice koja je pričala arapskim jezikom.

Potom imamo naveden čitav set latituda i longituda vezanih za severnu Afriku koji ukazuju da je predmet potom "putovao" u Maroko ili u Egipat, dok je prisustvo hebrejskih slova dokaz da je na kraju vraćen među evropske Jevreje.

Ovi hebrejski dodaci prevodi ukazuju da je u određenom trenutku predmet napustio Španiju i severnu Afriku i potom cirkulisao kroz jevrejsku dijasporu u Italiji, gde arapski jezikk nije bio poznat i gde je umesto njega korišćen hebrejski.

Poslednji set ureza uključuju zapadne brojeva koje su dodali najverovatnije oni koji su se koristili latinskim jezikom ili italijanskim jezikom u Veroni. kada je i završio u hrišćanskim rukama.

Sumirajući značaj otkrića, Gigante piše:

Astrolab stoji kao svedok kontakata i razmene znanja između Aprapa, Jevreja i evropljana u srednjem veku i ranoj moderni.

Autor: redportal.rs