Nikolaj Ivanovič Kibalčič danas je potpuno nepoznat u srpskoj istoriji, iako je njegovo delovanje značajno uticalo na rusku istoriju u drugoj polovini 19. veka.
Rodio se 1853. godine u mestu Korop u Černigovskoj guberniji. Poticao je iz porodice koja je dala pet generacija pravoslavnih sveštenika, a njegov predak Grigorije bio je srpski sveštenik i u Rusiju se doselio jedan vek pre Nikolajevog rođenja, u okviru seoba Srba iz Habzburške monarhije. Njegov rođeni brat Stepan je 1877. godine došao sa ruskim dobrovoljcima u Kneževinu Srbiju da bi se borio u Srpsko-turskim ratovima.
Nikolaj je završio bogosloviju i najpre upisao studije na Peterburškom institutu železničarskih inženjera, a potom na Medicinsko-hirurškoj akademiji. Pod uticajem revolucionarnih organizacija, počinje da se bavi propagandnim radom među seljacima, zbog čega je uhapšen i zatvoren. Po izlasku iz zatvora se pridružio Narodnoj volji, najpoznatijoj revolucionarnoj organizaciji u Rusiji koja je zagovarala atentate.
Kibalčič je konstruisao eksplozivnu napravu koju su članovi Narodne volje iskoristili 13. marta 1881. godine u atentatu na ruskog imperatora Aleksandra II Romanova. Učesnici atentata su brzo uhapšeni, a uhapšen je i Kobalčič. Osuđen je na kaznu smrti vešanjem, a neposredno pred egzekuciju se izjavio kao ateista i odbio pričešće. Posle izvršenja kazne su u njegovoj ćeliji pronađeni nepotpuni nacrti rakete za koju naučnici smatraju da je mogla poći na kosmičko putovanje sa ljudskom posadom.
Sovjetska nauka je priznavala velike zasluge Kibalčiču kao pioniru raketne tehnologije. Odlukom Međunarodne astronomske unije iz 1966. godine, jedan krater Meseca poneo je njegovo ime.
Foto: Wikipedia.org/NASA
Autor: redportal.rs
